Ri­bo­lo­vac Ra­do­van Zo­rić, u ri­bo­lo­vač­kim kru­go­vi­ma po­znat kao La­le, ro­đen je 1956. go­di­ne u Be­ra­na­ma. Otac je dvi­je kćer­ke, a ka­ko je tre­nut­no ne­za­po­slen, po­sve­ćen je svo­joj ve­li­koj lju­ba­vi - ri­bo­lo­vu.
- Ri­bo­lo­vom se ba­vim oko 40 i vi­še go­di­na. Od ka­da sam po­čeo da mu­ši­ča­rim pri­je de­set go­di­na vi­še ne ko­ri­stim dru­ge vr­ste teh­ni­ka u ri­bo­lo­vu, jer po ne­kom mom skrom­nom mi­šlje­nju mu­ši­ča­re­nje je sam vrh ri­bo­lo­va i ne po­sto­ji di­sci­pli­na ko­ja se mo­že mje­ri­ti sa njom. Za lju­bav pre­ma mu­ši­ča­re­nju naj­za­slu­žni su mo­ji pri­ja­te­lji i su­gra­đa­ni Slav­ko Mi­haj­lo­vić i po­koj­ni Fi­li­po­vić Dra­ško Fi­ćo – ka­že Zo­rić. Do­da­je da vo­li bi­ti na vo­di, jer se po­red nje se naj­ljep­še osje­ća.
- Iako sam lo­vio na mno­go sal­mo­nid­nih vo­da i van Cr­ne Go­re, sa­svim pri­rod­no naj­o­mi­lje­ni­ja mi je ri­je­ka Lim sa te­re­ni­ma od Pla­va do Bi­je­log Po­lja, za­tim na­ša lje­po­ti­ca Ta­ra, a ve­zan sam emo­tiv­no i za ri­bo­lov li­plje­na na ri­je­ci Lju­či ko­ji zna da ku­pi čo­vje­ka za cio ži­vot, is­ti­če La­le. Ka­že da naj­ra­đe lo­vi na su­vu mu­vu, ma­da sve če­šće ko­ri­sti nim­fu, ali i stri­me­re.
- Što se ti­če mu­ši­ca, omi­lje­ne su mi mrav, bo­san­ske kre­ji­ce, fa­zan, gu­lje­ni pa­un i dru­ge. Mu­ši­ce sam po­čeo dav­no sam pra­vi­ti. Naj­za­slu­žni­ji za to su su­gra­đa­ni Mi­ljan Še­ku­la­rac, prof. Bo­ro Da­be­tić i po­koj­ni Ma­jo Mi­la­čić. Od njih sam do­sta na­u­čio jer su mi ne­se­bič­nim is­ku­stve­nim sa­vje­ti­ma uka­zi­va­li na ne­ke po­seb­no­sti i ,,fi­ne­se” do ko­jih bih ja sa skrom­nim zna­njem ta­da te­ško do­šao. Mu­ši­ce i dan da­nas ve­žem u ru­ci bez ste­ge, ali za ne­ku ko­ri­stim i ste­gu. Opre­ma ko­ju po­sje­du­jem je ve­o­ma skrom­na jer mi ma­te­ri­jal­ne mo­guć­no­sti ni­je­su do­zvo­li­le da se opre­mim kva­li­tet­ni­je, ali ipak po­sje­du­jem par li­je­pih i vri­jed­nih šta­po­va.
Naj­ljep­ši tre­nu­ci u ri­bo­lo­vu su sva­ka­ko su­sre­ti na vo­di ili po­red nje sa dru­ga­ri­ma iz ra­znih kra­je­va Cr­ne Go­re i ši­re i ka­da im mo­jim skrom­nim sa­vje­ti­ma po­mog­nem da do­đu do ulo­va. Li­je­po se is­pri­ča­mo i dru­že­ći se raz­mje­ni­mo svo­ja ri­bo­lov­na is­ku­stva – ka­zao je on. Ka­že da mu je naj­ve­ći ulo­vlje­ni li­pljen bio ulo­vljen na nim­fu na ri­je­ci Lju­či, ok­to­bra dav­ne 1995. go­di­ne i bio te­žak 1.750 gra­ma.
- Na­ža­lost ta­da se ri­be ni­je­su mje­ri­le po du­ži­ni. Što se ti­če po­kre­ta C&R, od­no­sno ,,uhva­ti i pu­sti”, ve­li­ki sam nje­gov pri­sta­li­ca. Na mo­ju ra­dost, u Cr­noj Go­ri ima do­sta do­brih re­vi­ra ko­ji ko­ji svo­je bo­gat­stvo ri­bljeg fon­da upra­vo du­gu­ju ovoj mje­ri i po­kre­tu u ko­joj se po­kla­na­ju­ći ži­vot ri­bi, po­kla­nja još ne­kom ri­bo­lov­cu sre­ća da se ob­ra­du­je ne­kom svom slje­de­ćem ulo­vu te iste ri­be. Da­kle, C/R sma­tram ve­o­ma po­zi­tiv­nim i mi­slim da ima do­sta en­tu­zi­ja­sta ko­ji će po­mo­ći ovim no­vim ,,vje­tro­vi­ma” ko­ji su po­če­li po­zi­tiv­no da du­va­ju i da će­mo osta­vi­ti na­šim mla­dim po­ko­ljenj­ma bar ne­što od ri­bljeg fon­da. Pri­sta­li­ca sam tak­mi­čar­skog ri­bo­lo­va, te se hod­no to­me i sam tak­mi­čim kao re­dov­ni uče­snik dr­žav­nog pr­ven­stva Cr­ne Go­re u fly fis­hing-u. Vo­lio bih da se što vi­še mla­dih ri­bo­lo­va­ca, lju­bi­te­lja mu­ši­ce, uklju­či u ovo vi­te­ško nad­me­ta­nje, gdje re­zul­tat ni­je pri­ma­ran. Sma­tram da se si­tu­a­ci­ja po­zi­tiv­no mi­je­nja jer se zad­njih go­di­na odr­ža­va i omla­din­ska li­ga u ovoj ri­bo­lov­noj di­sci­pli­ni – ka­že Zo­rić.
Kao uče­snik mno­go­broj­nih tak­mi­če­nja Zo­rić ima do­sta me­da­lja osvo­je­nih u sport­skom ri­bo­lo­vu.
-Imam osvo­je­no pr­vo mje­sto na Fly fis­hing Kup-u ko­ji su or­ga­ni­zo­va­li Ve­li­ča­ni na di­vljoj vo­di ,,Ve­li­ka 2015”. Ta­ko­đe sam pro­šle go­di­ne za­u­zeo tre­će mje­sto u po­je­di­nač­noj kon­ku­ren­ci­ji u mu­ši­čar­skoj li­gi dr­žav­nog pr­ven­stva Cr­ne Go­re. Ina­če, uče­snik sam i broj­nih mi­tin­ga i ri­bo­lov­nih tak­mi­če­nja i su­sre­ta, na­rav­no pr­ven­stve­no kao tak­mi­čar, ali i kao su­di­ja na omla­din­skom pr­ven­stvu Cr­ne Go­re odr­ža­nom u Be­ra­na­ma i Ja­dran­sko-po­du­nav­skom ku­pu u Pla­vu. Vo­lio bih da nam vo­de bu­du či­sti­je, oba­le li­je­po ure­đe­ne i oči­šće­nje od ot­pa­da, jer mi smo u pre­fik­su bar pr­va eko­lo­ška dr­ža­va i nor­mal­no je da bu­de­mo pre­po­zna­tlji­vi po to­me. Na­dam se da će što ve­ći broj omla­di­ne pro­na­ći se­be u ri­bo­lo­vu, a ja ih u to­me ohra­bru­jem go­to­vo sva­ko­dnev­no, ko­li­ko mi mo­je ma­te­ri­jal­no sta­nje do­zvo­lja­va, po­kla­nja­njem mu­ši­ca i mu­ši­čar­ske opre­me ka­ko bi ih ohra­brio da bu­du što vi­še u pri­ro­di i da ču­va­ju ovu na­šu lje­po­tu – za­klju­čio je Zo­rić.
S.B.Mu­ri­no
www.mu­si­ca­re­nje.net